Savremeni neokolonijalni kapitalizam nudi pregršt gotovih rešenja za stanovanje, putovanje, ishranu, rad, znanje, druženje, roditeljstvo, osećaj sebe, aktivizam, alternative… U tim ponuđenim svetovima – univerzalizujućim, eksploatišućim, specijalizovanim, antropocentričnim, energetski zahtevnim, menadžerisanim i otuđenim – živeti znači biti marljiv potrošač prefabrikovanih izbora. Ponuđeni svetovi su normalniji, dostupniji i podržaniji od svih drugih mogućih, neponuđenih svetova – svetova koji su zaboravljeni, skrajnuti ili u nastajanju, svetova u kojima se rađaju i žive drugačiji odnosi, svetova koji su komunalni, brižni i druželjubivi, u kojima se preispituju hijerarhije bića, u kojima život nije izdeljen i istrasiran. Neponuđeni svetovi su uvek u pluralu. Neki od njih mogu, ali ne moraju ikad postati. Njihovo klijanje zavisi od naših kolektivnih kapaciteta da ih sadimo, dogovaramo, živimo i negujemo.

U toku predavanja i razgovora koji sledi, razmišljaćemo i osećati gravitacionu silu ponuđenih svetova i prizivati estetike, politike, ekonomije i kulture neponuđenih. Kako da žuljanje i nelagoda ”svetom u ponudi” naprave procepe iz kojih niču neponuđeni svetovi?